Suva koža, pojaćano mokrenje, neutoljiva žedj- postoje različiti simptomi koji mogu godinama da prolaze neopaženi a da zapravo ukazuju na dijabetes. 

Ukazaćemo na neke signale koje bi trebalo ozbiljno da shvatite iako ih niko iz vaše okoline, a često ni lekar opste prakse, neće primetiti.

1. Zatamnjenje kože na vratu ili zglobovima 
Kada insulinska rezistencija uzme maha i rasprostrani se vasim ćelijama, koža može da potamni i to najčešće na vratu, zglobovima, ispod pazuha (lat. Acanthosis nigricans) . Takodje je moguće videti potamenlu kožu na mestima gde se taru ekstremiteti, npr. izmedju butina. 

2. Gljivična oboljenja 
Šećer je jedna idealna sredina za razvoj bakterije kandide (lat. candida albicans) Dolazi do stvaranja biofilma u ustima, i posledično prouzrokuje gljivičnu infekciju. Ukolik patite od npr. vaginalne infekcije više od dva puta u toku dva meseca, trebaalo bi proveriti nivoe šećera u krvi. 

3. Problemi sa vidom
Visok šećer izvlači vodu, tečnosti koja vlaži oči. dogadja se da ne vidite precizno, kao da vam nedostaje fokus, često čak oči deluju naduto. Ukoliko se ne tretira, može da dovede do ozbiljnih oboljenja krvnih sudova i oštećenja mrežnjače. 

4. Osetljivi desni
Dijabetes povećava nivo šećera u ustima. Nastaje paradontoza i u ustima se razmnožavaju bakterije. Za posledicu imamo osetljive, nadute, upaljene desni, koje često krvare a naš zadah postaje neprijatan.
 
5. Učestalo mokrenje 
Velike količine šećera u krvi naše telo pokušava da eliminiše kroz urin. Pogodjeni zbog toga imaju čestu potrebu za uriniranjem. Kao posledicu možemo da imamo dehidriranost i osećamo stalnu žedj. 

6. Suva koža koja svrbi
70% ljudi koji pate od dijabetesa imaju probleme sa kožom. Čim gubimo puno tečnosti, naša koža takodje postaje dehidrirana. Hormoni koje stvaraju naše nadbubrežne žlezde, kortizol i adrenalin su odgovorni za pojavu svraba. Kada nam je imuni sistem oslabljen i koža je manje prokrvljena, lošija nam je cirkulacija pa tako rane sporo zarastaju. 

7. Neprijatan zadah 
Kod dijabetesa tipa 1 vrlo je tipičan zadah koji podseća na aceton a nekada i na pokvareno voće. To je znak velikog nedostatka insulina koji može da dovede i do dijabetske kome. 

8. Gubljenje na telesnoj težini i kontstantna glad 
Ukoliko glavni snabdevač energijom, glukoza ne vrši dobro svoju funkciju, naše telo  počinje da koristi energiju mišića i rezervi masti. Obratite pažnju da li ste u toku godinu dana, “bez razloga” izgubili 5 % svoje telesne mase, npr. oko 4,5 kg. Konstantna glad ne prestaje čak ni tokom jela, pa pogpdjeni nastavlja da jede i nakon završenog obroka.
 
9. Slabost i iscrpljenost 
Kada imamo insulinsku rezistenciju, ćelije glukoze ne stavraju energiju koju stvaraju kod zdravih ljudi. 61% predijabetičara se osećaju iscrpljeno. Dodatno su za to zaduženi i često mookrenje tokom noći koje nam narušava san pa se naredni dan osećamo iscrpljeno i izmučeno. 

10. Trnci na dlanovima i stopalima 
Utrnutost, peckanje, golicanje kao i poremećen osećaj hladnoće i toplote kod svakog trećeg obolelog od dijabetesa pojavljuju se kao posledica oštećenja nerava. Naročito se to dešava na palčevima i prstima ali takodje i na rukama i nogama. 

Razlika izmedju dijabetesa Tipa 1 i Tipa 2 

Dijabetes Tip 1 javlja se  uglavnom jos u detinjstvu. To je autoimuno oboljenje, gde bolesne ćelije imunog sistema napadaju beta ćelije pankreasa. Dolazi do potpunog nedostatka insulina, tako da oboleli ceo život moraju da koriste špriceve insulina. 

Dijabetes Tip 2 je za 90% češći oblik bolesti i javlja se uglavnom posle 40 godine života. Kod ovog tipa, pankreas jos uvek proizvodi insulin koji transportuje šećer iz krvi u ćelije. Te ćelije gube svoju osetljivost na hormon i razvijaju prvo inuslinsku rezistenciju. Prekomerna telesna težina, ishrana bogata šećerom, i genetska predispozicija su najčešće razlozi za nastajanje ove bolesti.
 
Dobra vest je da je dijabetes tipa 2 moguće izlečiti i to na isti način kako je i nastao, pre svega adekvatnom ishranom uz dodatke suplementata u zavisnosti od deficita koji se prethodno kontrolišu a zatim i psihoemoijonalnom podrškom koja se pruža obolelom. Vrlo je važno znati da je dijabetes čest pratilac hormonskog disbalansa, jer ugrožen insulin povlači sa sobom i druge hormone u disbalans, pa je naročito kod žena neophodno pogledati širu sliku, proveriti da li postoje i policistični jajnici, poremećeni nivoi kortizola ili štitne žlezde. 

Vrlo je važno znati da je dijabetes čest pratilac hormonskog disbalansa jer ugrožen insulin povlači sa sobom i druge hormone u disbalans, pa je naročito kod žena neophodno pogledati širu sliku, proveriti da li postoje policistični jajnici, poremećeni nivoi kortizola ili štitne žlezde.