ŠtA JE TO PERIMENOPAUZA, MENOPAUZA I POSTMENOPAUZA?

Autor: hormonska_veza2,

Telo žene  prolazi kroz fiziološku tranziciju tokom nekoliko godina kako se približava menopauza. Žene mogu početi da doživljavaju nepravilnosti u simptomima, trajanju i učestalosti svojih mesečnih menstrualnih ciklusa.

Perimenopauza

Perimenopauza opisuje period pre potpune amenoreje, koja označava potpuni izostanak menstruacije i taj period traje nekoliko godina. Hormonske promene koje označavaju početak perimenopauze često počinju kada je žena u srednjim četrdesetim ali zbog sve zahtevnijeg načina života, sve češće se na konsultacije javljaju žene vec u tridesetim godinama. Dužina ove hormonske tranzicije može varirati jer su fiziologija i obrazac plodnosti svake žene različiti.

Svi hormoni koji se oslobađaju tokom menstrualnog ciklusa se u ovoj fazi ne luče više na konstantan, stabilan način, već dramatično različitim oscilacijama.

Šta se dešava u mesečnom ciklusu žene?

Prvih osam dana jajnici proizvode mnogo estrogena da bi pripremili folikule za oslobađanje jajne ćelije. Lučenje estrogena počinje da opada oko 13. dana, jedan dan pre početka ovulacije. Progesteron počinje da raste u ovom trenutku, stimulišući veoma brz rast folikula. Zatim dolazi do ovulacije.

Nakon što se oslobodi jajna ćelija (poznato kao lutealna faza), folikul počinje da se menja, povećava se i postaje žuto telo. Progesteron se luči iz žutog tela, malog organa sa ogromnim kapacitetom za proizvodnju hormona. Nalet progesterona u vreme ovulacije žena prepoznaje po naletu dobrog libida i to je vreme potrebno za oplodnju jajne ćelije.

Ano ne dodje do oplodnje, nakon 10 do 12 dana, proizvodnja progesterona u jajnicima dramatično opada. Ovaj ciklus se nastavlja iz meseca u mesec tokom najmanje 40 godina života žene.

Ukupan broj folikula i jajnih ćelija u ženskom telu se smanjuje tokom života žene. Kako se približava menopauzi, broj folikula dalje opada, što dovodi do značajnog smanjenja proizvodnje estrogena u jajnicima. Ovi sniženi nivoi estrogena nisu dovoljni da signaliziraju mozgu da prestane da proizvodi FSH (folikul stimulišući hormon) i tako FSH nastavlja da se oslobađa u visokim nivoima, uzrokujući brz, ali neadekvatan razvoj folikula. Sa manje preostalih folikula, proizvodnja estrogena nastavlja da opada. Nedovoljno estrogena se proizvodi da bi se redovno indukovao porast LH (luteinizirajućeg hormona) neophodan za ovulaciju. Kako ovulacija potpuno prestaje, nivoi i FSH i LH značajno rastu.

Smanjenje funkcije jajnika povezano sa smanjenom proizvodnjom estrogena može početi da izaziva simptome menopauze kao što su naleti vrućine, noćno znojenje, nesanica, glavobolje, promene raspoloženja i inkontinencija. Takođe postoji povećan rizik od osteoporoze, visokog nivoa holesterola, suve kože…

Promene poput lakšeg menstrualnog krvarenja počinju kada žena uđe u perimenopauzu. Kod vecina žena se to dešava otprilike u isto vreme kada su njihove majke doživele promene u svojim menstrualnim ciklusima (često u dobi od 45 do 55 godina). 

Međutim, već u dobi od 35 godina (i do 50), od ključne je važnosti da žene budu svesne promena koje počinju da se dešavaju u njihovim telima. Na taj način mogu da pronađu podršku kako bi umanjili ili izbegli neprijatne simptome i osigurali zdravu menopauzu.

Učestalost i težina simptoma povezanih sa perimenopauzom mogu se poboljšati pravilnim načinom života i ishranom. Olakšavanjem opterećenja na varenje i jetru, neprijatni simptomi se često mogu ublažiti.

Ako se simptomi menopauze ignorišu ili potisnu hormonskim tretmanima, osnovni pokušaj tela da pokuša da upravlja ovom tranzicijom prirodno je sabotiran. Ovo može dovesti do niza drugih problema kao što su:

-Dobijanje na težini

-Promene raspoloženja

-Napetost u grudima

-Depresija

-Razdražljivost

-Nesanica

-Prevremeno starenje

-Zbog oscilacija estrogena i progesterona često dolazi do stvaranja mioma ili pojačavanja simptoma endometrioze

-Rana menopauza

Menopauza

Menopauza je period u životu žene kada menstrualni ciklusi trajno prestaju (amenoreja) zbog fizioloških promena u funkciji jajnika. Većina žena bi želela da se ovaj proces odvija prirodno sa najmanjom količinom problematičnih simptoma.

Prirodna menopauza se dijagnostikuje nakon prestanka menstruacije u trajanju od 12 meseci. Ovaj fenomen je uzrokovan smanjenim lučenjem hormona jajnika (estrogena i progesterona) koje se dešava kada se iscrpljuje ograničena zaliha folikula jajnika. Žene se rađaju sa određenim brojem jajnih ćelija koje se oslobađaju u svakom mesečnom ciklusu u vreme ovulacije. Menopauza nastaje kada nestane zaliha jajnih ćelija iz jajnika. To označava i kraj menstruacije i kraj plodnih godina ženskog života.

Menarha (početni period), menstruacija i menopauza su normalne faze u životu žene. U nekim kulturama se čak održavaju duhovne ceremonije u čast svakog odlomka. Menopauza se dešava kada dođe do promene od visoke proizvodnje hormona koja pokreće i održava hormonalni razvoj plodnog menstrualnog ciklusa u pasivniji ciklus kada se proizvedeni hormoni koriste za održavanje sekundarnih polnih karakteristika, zdravlja kože, gustine kostiju i nivoa energije. Sve su to pozitivne promene; međutim, mnogi ljudi povezuju menopauzu kao vreme poremećaja i bolesti ili čak vreme očaja. Ova negativna konotacija je možda proistekla iz nepotpunog razumevanja ili podržavanja fizioloških promena koje se prirodno dešavaju u životu žene.

Vremenski okvir za menopauzu je različit i može biti prirodna (otprilike oko 50 godina), veštačka (posle zračenja ili operacije jajnika) ili preuranjena (pre 40 godina).

Menopauza se može klasifikovati u četiri tipa:

Prirodna menopauza (koja se javlja oko 47. godine i traje 4-5 godina) koja se javlja kao zdrav, normalan i prirodan proces od rađanja do zrelih godina postmenopauze.

Medicinski izazvana menopauza koja nastaje usled hemijske intervencije ili intervencije izazvane traumom. To uključuje ooforektomiju, hemoterapiju, zračenje karlice. Menopauza se takođe može javiti nakon terapije zračenjem za rak, posebno zračenja karlične regije. Takođe, neki lekovi koji se koriste u lečenju raka mogu izazvati simptome menopauze, prerano otkazivanje jajnika ili ranu menopauzu.

Prevremena menopauza se javlja pre 40. godine i može biti posledica zatajenja jajnika nepoznatog uzroka (može biti povezana sa pušenjem, životom na velikim nadmorskim visinama ili lošim statusom uhranjenosti).

Hirurški izazvana menopauza koja uključuje uklanjanje jajnika je zapravo ređa ovih dana zbog efikasnosti antiestrogenskih lekova kao što je tamoksifen. Potpuna histerektomija, bilateralna histerektomija (odstranjuju se i jajnici i materica) uklanjanje jajnika će odmah prebaciti ženu u menopauzu. Ove vrste operacija se obično izvode kod žena koje pate od endometrioze, raka dojke.

Postmenopauza

Nakon što joj menstruacija prestane 12 uzastopnih meseci, kaže se da je žena ušla u postmenopauzu. To znači da za to vreme nije bilo krvarenja ili mrlja. Tehnički, žena je u postmenopauzi od dana kada dođe do menopauze do kraja svog života. U idealnom slučaju, to bi trebalo da bude period bez simptoma u kojem ona može lako da pređe u srednji život i dalje. Nažalost, to nije slučaj za većinu žena i postoje neki zdravstveni aspekti na koje se još treba obratiti.

Simptomi menopauze kao što su naleti vrućine, anksioznost i razdražljivost trebalo bi da se povuku tokom postmenopauze. U zavisnosti od toga kako su im simptomi upravljani, neke žene mogu nastaviti da doživljavaju negativne sporedne efekte povezane sa hormonskom neravnotežom I u svom kasnijem životu.

Simptomi koje većina žena doživljava tokom postmenopauze mogu biti veoma slični onima koje su imale tokom perimenopauze. Oni uključuju:

-Suvoću vagine i svrab

-Vaginalni iscedak

-Dobijanje na težini

-Stresna inkontinencija

-Infekcije mokraćnih puteva

-Nesanica

Kod žena u postmenopauzi, pad proizvodnje estrogena ponekad nije dovoljan za održavanje zdravlja skeletnog i kardiovaskularnog sistema. Estrogen ispoljava zaštitni efekat na oba ova sistema. Žene u postmenopauzi, stoga, treba da budu svesne povišenog rizika od razvoja osteoporoze, hipertenzije i srčanih bolesti kada uđu u postmenopauzu.

Postoji niz efikasnih i prirodnih rešenja za upravljanje ovim fazama života. Na kraju krajeva, ove faze nisu bolest, već prirodna tranzicija kojom se može upravljati prirodnim putem.

Perimenopauza, menopauza i postmenopauza mogu biti jedno od najtežih perioda u životu za žene. Ali to ne mora biti uz pravi savet i pristup. Sve žene moraju da prođu kroz ovo doba života….to je prirodan proces…kojim se može upravljati prirodnim putem.