Važnost ritma tj. rutine za naše hormone je velika. Savremeni način života pun stresa, previše obaveza i nerealnih očekivanja je doprineo nastajanju mnogih savremenih bolesti, tako da često razloge bolesti kao što su npr. bolesti štitne žlezde ili depresije treba tražiti upravo u narušenom cirkadijalnom ritmu.

Značaj cirkadijalnog ritma su istakla dva nemačka naučnika još 1935. Godine, ali ono što je interesantno da je tek počelo u nauci da se govori o važnosti tog ritma kada je grupa naučnika dobila Nobelovu nagradu u oblasti psihologije I medicine 2017. Godine na temu cirkadijalnog ritma. Od tada zapadna medicina kao I integrativna medicina intezivno pokušava da skrene pažnju na važnost ritma za nae zdravlje.

Važnost cirkadijalnog ritma

Cirkadijalni ritam je biološki ritam u organizmu čoveka, koji reguliše neurološke procese u mozgu I odgovoran je za različite hormonske procese I samim tim na naše zdravlje generalno.

Cirkadijalni ritam je zaslužan za usklađivanje dnevne I noćne funkcije svih organa u organizmu. Za dobar cirkadijalni ritam su važni određeni obrasci koji se ponavljaju I obezbeđuju neophodnu rutinu u ponašanju čoveka. Veoma važno u regulaciji cirkadijalnog ritma je npr. Redovno izlaganje dnevnoj svetlosti.

Centralna tema razvijanja savremenih naučnih disciplina kao što su psihoneuroendokrinoimunologija ili epigenetika je usko povezana sa  cirkadijalnim ritmom. Sve više se uviđa važnost povezivanja nekoliko naučnih disciplina u tretiranju simptoma bolesti kod ljudi. Tako npr. Svi već znamo koliko stres utiče na različite bolesti I koliko se simptomi hroničnih bolesti pogršavaju kada smo pod uticajem stresa.

Šta sve to za nas znači u praksi?

1. VAŽNOST USTAJANJA I ODLASKA U KREVET U ODREĐENO VREME

Određeni hormone se luče u našem organizmu samo ako smo budni tj. pod uticajem prirodne svetlosti u određeno vreme ili ako odlazimo na spavanje u isto vreme.

Hormoni kao što su kortizol I melatonin imaju svoj vrhunac u toku dana I ako u pogrešno vreme spavamo ili smo budni, ovi hormone ne mogu u potpunosti da odrade svoju funkciju, što za posledicu ima hroničan umor, lošu koncentraciju ili u hroničnim dugoročnim situacijama čak I stvaranje određenih bolesti.

Problem nije ako jednom odemo na spavanje posle ponoći, ali ako se ta radnja ponavlja godinama u kontinuitetu, vrlo je verovatno da ćemo u jednom momentu imati u najblažem slučaju, problem sa spavanjem.

Ono što može da vam pomogne su večernji rituali pripreme za spavanje. Isključite mobilni telefon koji u večernjim satima može negativno uticati na vaš mozak, umesto toga pripremite opuštajuću kupku, zamračite prostoriju ili čitajte knjigu.

2. VAŽNOST PRAVILNE ISHRANE

Pod pravilnom ishranom ne podrazumevamo samo šta jedemo, već I kada I kako.
Hrana će imati uticaj na vaš cirkadijalni ritam ukoliko npr. Jedete prevelike obroke u večernjim satima, pijete alkohol ili pušite.

Važno je da uspostavimo rutinu pravilnih, izbalansiranih obroka u toku dana I konzumiramo hranu uvek u isto vreme.

Na taj način ćemo omogućiti pravilno oslobađanje insulina, izbeći insulinsku rezistenciju I omogućiti pravilnu probavu. Naš digestivni sistem je centar našeg imunog Sistema. Ukoliko tu sve funkcioniše kako treba, stvorićemo bolju odbranu organizma od virusa I bakterija.

3. ZDRAV EGOIZAM

Naročito su žene osetljjive na poremećaje cirkadijalnog ritma, jer je kod nas izražena cikličnost. Ona se ne ogleda samo u menstruacionom ciklusu, već I različitim životnim fazama kroz koje žene prolaze od puberteta do menopauze.

Pored ostalih problema sa kojima se žena susreće u svakodnevnom životu, važno je naglasiti koliko je stres izazvan pandemijom odgovoran za porast broja obolelih od različitih bolesti. Tu prednjače bolesti štitne žlezde kao I npr. Problem steriliteta.

Šta je važno da uradite?

Odvojite u toku dana vreme samo za sebe.
Iako je kulturološki u našim krajevima to uvek bilo prepisano egoizmu, sve više viđamo koliko je taj “egoizam” neophodan za naš hormonski balans I opšti osećaj zadovoljstva I opuštenosti.

Uvrstite u vaš dan kao obavezno nešto od sledećeg: masaža, čas online joge ili meditacije ili se bavite aktivnošću koju volite.

4. AKTIVAN ODMOR

Cirkadijalni ritam takođe uključuje fizičku aktivnost. Mnogi od nas su proveli poslednje dve godine radeći od kuće u istom položaju. Osim prekomerne kilaže sa kojom se moje klijentkinje bore nakon ovakvog načina života, vidimo I porast bolesti kičme I nepravilnog držanja tela, kao I manjak fizičke aktivnosti.

Za zdrav život I hormonski balans neophodne su svakodnevne aktivnosti koje nisu previse opterećujuće za telo.

Umesto napornog kardio treninga, za zdravlje hormona opredelite se za duge intezivne šetnje ili vožnju bicikla. Laganiji oblici sporta se preporučuju ukoliko imate neki hormonski disbalans kako ne biste dodatno opteretili vase telo I stavili ga pod nepotreban stres.

5. MOJA CENTRALNA TEMA U RADU SA KLIJENTKINJAMA JE NJIHOV MENSTRUALNI CIKLUS I HORMONSKI BALANS I TU JE UTICAJ CIRKADIJALNOG RITMA NEPRIKOSNOVEN.

Dnevni ritam je potrebno integrisati u mesečni ciklus žene I tako obezbediti telu normalnu funkciju reproduktivnih hormona I zdravu menstruaciju.

Osim što optimatizujem prirodni ciklus tako što uključujem vežbe u skladu sa ciklusom (estrogensku I progesteronsku fazu žene), takođe je moguće uskladiti I ishranu sa fazama ciklusa žene, ali I perioda života kroz koji ona prolazi. Dan integrišemo u mesec a mesec u godinu.

Takođe velika tema koja prati ciklus žene je I uticaj naše sredine I okruženja na naše hormone, ali I endokrini disruptori (hemikacije koje ometaju rad endokrinog Sistema) koje je savremeni život doneo kao ogroman factor koji direktno utiče na naše reproduktivno zdravlje.