Postoji ogroman broj bolesti koji se povezuje sa hormonskim disbalansom. Naučnici još uvek istražuju da li je bolest ta koja je izazvala hormonski disbalans ili je hormonski disbalans posledica bolesti. Ono što je evidentno je da u najvećem broju žene, zbog svoje cikličnosti, vrlo često obolevaju od bolesti reproduktivnog sistema koje sve u suštini imaju hormonski disbalans. To su uglavnom, policistični jajnici, ciste, miomi, endometrioza, bolesti štitine žlezde, insulinska rezistencija, policistične dojke, hormonski uslovljeni karcinomi i mnoge druge bolesti. Važno je istaći da i muškarci takođe oboljevaju od hormonski uslovljenih bolesti. I kod jednih i kod drugih poslednjih godina primećuje se rast ovih problema, što je jedna od glavnih tema mojih istraživanja.

Koja hrana pozitivno utiče na balans hormona?

Hrana je samo jedan od činilaca koji mora da se uzme u obzir kada imamo neku hormonski uslovljenu bolest. Ono što je ključno za hormone je ritam, dakle jedna zdrava rutina, koja je odavno zaboravljena kategorija u savremenom društvu. Pre pet godina grupa naučnika je dobila Nobelovu nagradu za cirkadijalni ritam, ritam spavanja i obedovanja. Osim toga šta jedemo, još je možda važnije kako i kada jedemo. Zaboravili smo da posvetimo vreme varenju hrane i ručamo uvek u isto vreme.

Usvojena deca obolevaju od bolesti usvojitelja, a ne bioloških roditelja

Makrobiom i mikrobiom su teme o kojima danas konačno raspravlja i savremena, zapadna medicina. Creva se nazivaju našim drugim mozgom, jer bakterije koje sačinjavaju naša creva su bakterije koje se nalaze u celom našem organizmu, pa i u koži. Te bakterije će ili hraniti našu bolest ili nas održavati zdravima. Koji će od ta dva slučaja biti naš zavisi od navika koje smo usvojili i načina života koji živimo. U 21. veku konačno je opovrgnuta teroija od 50% udela genetike u razvoju nekih bolesti. Određenu bolest razvićemo zato što živimo po identičnim navikama koje su nam izgrađene od malena u porodici u kojoj odrastamo, tako da usvojena deca obolevaju od bolesti usvojitelja, a ne bioloških roditelja.

Kako se ovako nezdrava ishrana odražava na naše zdravlje?

Sve ovo drastično utiče našu glukozu u krvi, pa tako po statistikama, znamo da 90% populacije boluje od insulinske rezistencije ili predijabetesa. Insulin utiče na kortizol, hormon stresa, koga nam takođe ne manjka u savremenom životu, a ova dva poremećaja odražavaju se na reproduktivne hormone, pa poslednjih godina imamo i epidemiju steriliteta.

Šta treba da jedemo ukoliko imamo hormonski disbalans?

Hrana koja bi bila preporučljiva je ona koja je prirodna (bez etikete na kojoj pišu hormonski sastojci, koje ionako ne razumemo), dakle povrće, voće, meso iz domaćeg uzgoja, zdravi proteini i belančevine. mahunarke, domaći jogurt, kefiri i prirodno zreli sirevi. Ishrana puna vode, vlakana i probiotika (prebiotika) je ono što je neophodno jednom organizmu da bi bio zdrav i optimalno funkcionisao. Ukoliko imate već neko oboljenje hormonskog tipa, tu se situacija drastično menja, neke naizgled zdrave namirnice mogu da predstavljaju problem, npr. kod oboljenja štitne žlezde kupusnjače predstavljaju problem dok se upravo one preporučuju obolelima od endometrioze. Zbog tih oprečnih informacija, uvek je najbolje konsultovati se sa naturopatom, kako bi ste izabrali jelovnik adekvatan vašim potrebama, vašim godinama, oboljenjima, ciljevima, mogućnostima itd.

Na koje sve načine možemo da smanjimo estrogen i histamin u organizmu i zašto je to bitno?

Procenjuje se da ogroman broj ljudi (i muškaraca) pati od visokog estrogena. Čak i ako su vaši nalazi estrogena iz krvi dobri (za određivanje nivoa estrogena presudno je vreme kada se on meri, a onda činjenica da savremene labaratorije ispituju samo dve do tri vrste estrogena, a njih je mnogo više). Imajte takođe u vidu da hormoni flukturiraju u zavisnosti od raznih faktora, čak nekad i vremenske prognoze, stresa, faze ciklusa u kojoj se nalazite i mnogih drugih faktora. Opet savetujem da sami ne donosite zaključke, tu može da vam pomogne dobar endokrinolog ili naturopata.

Kako se naši hormoni ponašaju kada su u disbalansu?

Kada sve besprekorno funkcioniše, hormoni neometeno putuju kroz naš krvotok i tkiva, kače se na receptore koji šalju signale ćelijama da rade na određen način. Čim naše ćelije prime tu poruku, hormoni dospevaju kroz krvotok do naše jetre koja ih metaboliše i kroz sisteme eliminacije izbacuje iz našeg organizma. Sistemi eliminacije su probava, znoj i urin. Ukoliko taj proces ne fukncioniše savršeno onda se naši hormoni ponašaju kao kula od karata kada izvučemo jednu kartu, jedna povlači drugu za sobom i dovodi nas u disbalans. Nemoguće je tretirati samo jedan hormon, već uvek moramo da radimo na celokupnom balansu. Povratkom jedne karte na svoje mesto nećemo ponovo imati stabilnu kulu, moraćemo da izgradimo od početka. Ukoliko npr. jetra ne metaboliše hormone dobro ili imamo usporenu probavu vrlo često dolazi do dominacije estrogena.

Kakve simptome daje visok estrogen?

Ovaj problem je čest kod žena između 35 do 50 godina života i često se provlači neprimetno, jer lekari ne pridaju više značaja ovome i prepisuju ga godinama života. Problem je što visok estrogen može da ima drastične posledice po zdravlje žene. Simptomi su uglavnom: dobijanje na težini, bolne grudi, aktiviranje endometrioze, miomi, ciste, fibrocistične dojke, razdražljivost, neredovni ciklusi, glavobolje, problemi sa štitnom žlezdom, insulinska rezistencija, problemi sa spavanjem, zbunjenost i zaboravnost i mnogi drugi. Kad imamo povišen estrogen za posledicu imamo smanjen/rezistentan progesteron i eto nama već srušene kule od karata koju je potrebno izgraditi iz temelja.

Histamin nije samo supstanca koja izaziva zapaljenja u telu?

Verujem da je većini od vas asocijacija na histamin alergijska reakcija i poznat nam je kao supstanca koja izaziva zapaljenja i otoke u telu. To je tačno, ali histamin ima mnogo više funkcija u telu od toga. To su, pre svega lučenje želudačne kiseline, stimulacija libida, regulacija srčanog rada. Pored toga vrlo važne su funkcije u stimulisanju moždanih funkcija i uloga u zgrušavanju krvi. Histamin se luči u gotovo sva tkiva u organizmu, uključujući i matericu kod žena.

Kakva je veza između estrogena i histamina?

Estrogen povećava lučenje histamina iz mastocita, ćelija u kojima je skladišten. To znači da višak estrogena doprinosi histaminskoj intoleranciji. Eto veze između viška estrogena i histamina, koja se često zanemaruje.