Svi volimo šećer – međutim, važno je razumeti zdravstvene posledice previše šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.

Dijabetes, bolesti srca, povećanje telesne težine i hormonska neravnoteža su direktno povezani sa prekomernim unosom šećera. Vaše telo može upravljati malim količinama šećera. Ali u većim količinama, šećer može brzo postati otrov.

Ceo endokrini sistem je međusobno povezan. Kada je jedna žlezda, kao što je pankreas, preterano stimulisana, druge žlezde su prisiljene da kompenzuju. Stoga ne čudi trenutna epidemija oboljenja štitne žlezde i gojaznosti.

Šećer izaziva veliku zavisnost

Ako jednog dana pojedete nešto slatko, onda vaše telo stvara fiziološki odgovor na šećer. Ako se šećer redovno konzumira, onda će telo automatski smanjiti nivo šećera u krvi u očekivanju visokog šećera. Ovo je u suštini želja ljudi za šećerom.

Kao i svaki lek, telu je potrebno sve više i više da bi dobilo isti nivo. Tako se stvara zavisnost od šećera pri čemu veliki procenat društva tiho pati od ove zavisnosti.

Povišeni nivoi šećera u krvi zatim oštećuju niz organa i cirkulatornog sistema, što dovodi do karakterističnih znakova dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti.

Ova epidemija je simptom prakse proizvodnje hrane – gde se šećer dodaje u skoro svu prerađenu hranu. Problem je danas postao toliko veliki da se genetska slabost razvila kod dece roditelja dijabetičara, stvarajući snažnu porodičnu istoriju poremećaja šećera u krvi.

Insulinska rezistencija

Insulin je hormon koji proizvodi pankreas za kontrolu količine šećera u krvi. Pomaže u premeštanju glukoze iz krvi u ćelije, gde se razlaže da bi se proizvela energija.

Insulinska rezistencija znači da su tkiva tela otporna na efekte insulina. Telo, dakle, mora da proizvodi dodatni insulin da bi ga kompenzovalo.

Visok nivo insulina uzrokuje da jajnici proizvode previše testosterona, što ometa razvoj folikula (kesice u jajnicima u kojima se razvijaju jajne ćelije) i sprečava normalnu ovulaciju.

Insulinska rezistencija onda takođe dovodi do povećanja telesne težine, što može pogoršati simptome hormonske neravnoteže – jer višak masti uzrokuje da telo proizvodi još više insulina…

Hormonska neravnoteža

Utvrđeno je da mnoge žene sa hormonskom neravnotežom imaju neravnotežu u određenim hormonima, uključujući:

Povišeni i previše niski nivoi testosterona – hormona koji se često smatra muškim hormonom, iako sve žene normalno proizvode male količine

Povišeni nivoi luteinizirajućeg hormona (LH) – hormona koji stimuliše ovulaciju, ali može imati abnormalan efekat na jajnike ako su nivoi previsoki

Nizak nivo globulina koji vezuje polne hormone (SHBG) – hormona koji pomaže u smanjenju efekta testosterona

Povišeni nivoi prolaktina (samo kod nekih žena sa policističnim jajnicima) – hormona koji stimuliše grudne žlezde da proizvode mleko u trudnoći

Nivo rafinisanih šećera koji se konzumira u ishrani ima direktan uticaj na hormonski disbalans, zbog povezanosti pankreasa sa drugim žlezdama u telu – posebno jajnicima, nadbubrežnim žlezdama i štitnom žlezdom.

Svaka reakcija jedne žlezde utiče na drugu. Većina žena sa hormonskim disbalansom prijavljuje žudnju za šećerom i ugljenim hidratima, a poznato je da mnoge žene žude za slatkom hranom pre menstruacije.

Evo nekoliko saveta za smanjenje unosa šećera koji bi vam mogli spasiti život:

Uverite se da imate dobro izbalansirane zdrave obroke kako ne biste osećali glad između obroka. Propuštanje obroka i pokušaj ‘dijete’ će uzrokovati da žudite za slatkom hranom.

Izaberite smeđe žitarice radije nego rafinisane bele. Smeđem hlebu i pirinču je potrebno duže da se svare zbog čega se šećer u krvi ne povećava.

Idite na spavanje rano. Kasno u noć ljudi često grickaju slatkiše.

Šećer izaziva veliku zavisnost. Ako jedete šećer jednog dana, vaše telo će žudeti za njim sledećeg. Izbegavajte da se prepustite žudnji za šećerom i telo će se prilagoditi na zdrav način i uskoro će želja za šećerom prestati.

Grickajte mešavinu orašastih plodova, semenki i suvog voća kao način da izbegnete želju za slatkim. Suvo voće sadrži šećer – međutim, mnogo je manje štetan od rafinisanog šećera, jer ga telo bolje svari.


Vežbajte. Redovno vežbanje pomaže u smanjenju nivoa šećera u krvi i podstiče zdrav san i prirodnu kontrolu težine.

Smanjiti stres. Stres izaziva porast šećera u krvi, što dovodi do želje za šećerom.
Ako imate želju za šećerom, uzmite nešto gorko kao što je sok od limuna ili limete u vodi.

Povećajte količine zdravih masti uz obroke, jer to može pomoći da duže ostanete siti, a samim tim i smanjite broj žudnji.

Redovno konzumirajte fermentisanu hranu i piće. Zdrave crevne bakterije smanjuju kvasce kao što je kandida i druge bakterije koje se hrane šećerom. Ovo smanjuje vašu želju za šećerom.

Tretmani

Postoji niz tretmana koji mogu pomoći u poboljšanju metabolizma šećera i prekidanju ciklusa žudnje za šećerom.

Mgnezijum, hrom i cink su potrebni za regulisanje nivoa insulina, a ovi minerali takođe pomažu u smanjenju žudnje za šećerom.

Povećanje količine vlakana u vašoj ishrani takođe pomaže da se uspori tranzit prirodnih šećera u vaš krvni sistem.