Vaši bubrezi su dva mala organa u obliku pasulja koji se nalaze ispod rebara sa obe strane kičme. Otprilike veličine pesnice, bubrezi su zaduženi za filtriranje krvi i uklanjanje toksičnih supstanci iz hrane koju jedemo, izbacujući ove toksine u obliku otpadnih proizvoda. Bubrezi takođe pomažu u održavanju delikatne ravnoteže tečnosti u telu. Ako naši bubrezi ne rade kako treba, naše telo ne može da funkcioniše.

Svako može biti izložen riziku od potencijalne bolesti bubrega, ali održavanje zdravog načina života može dramatično smanjiti rizik. Važno je znati šta može izazvati oštećenje bubrega, a evo 10 koji bi vas mogli iznenaditi.

1. Crveno meso

Crveno meso je odličan izvor proteina, ali da li ste znali da previše mesa u ishrani može dovesti do većeg rizika od bolesti bubrega? Crveno meso, kada se jede u većim količinama, može proizvesti otpadne proizvode koji oštećuju bubrežnu filtraciju i negativno utiču na naše zdravlje. Protein koji se nalazi u crvenom mesu proizvodi nusproizvode koji mogu dodatno opteretiti funkciju bubrega, a kada se ovaj protein razgradi, oslobađa jedinjenje koje se zove urea. Previše uree može da se nakupi i doprinese oštećenju bubrega, posebno ako su vam bubrezi već oslabljeni.


2. Alkohol

Alkohol se može smatrati društveno najprihvatljivijom drogom. Često konzumiranje alkohola može povećati rizik od visokog krvnog pritiska i dijabetesa, što može biti prethodnik bolesti bubrega i može dovesti do eventualnog otkazivanja bubrega. Umerena konzumacija alkohola se ne smatra rizikom za zdrave bubrege, ali za one koji imaju probleme sa bubrezima, šteta može biti velika.

3. Kuhinjska so

So je neophodna za naše zdravlje. Pomaže u regulaciji krvnog pritiska, kontroli ravnoteže tečnosti i pomaže našim mišićima i nervima da pravilno funkcionišu. Takođe se može koristiti kao lek za toplotni udar, umiruje upale grla i leči probleme sa zubima i desni. Ali iako je to važan deo naše ishrane, previše može prouzrokovati veliku štetu. Kuhinjska so je vrlo uobičajena namirnica u mnogim domaćinstvima širom sveta, ali se smatra najmanje zdravom vrstom soli.
Veći unos kuhinjske soli povećava šanse za razvoj bubrežnih kamenaca i može pogoršati zdravstvene probleme poput dijabetesa i gojaznosti. Nastavak unosa velikih količina može potencijalno uzrokovati probleme sa bubrezima i jetrom, kao i hipertenziju, bolesti srca, zadržavanje vode, moždani udar i srčanu insuficijenciju.

4. Kofein

Kofein je prirodni stimulans, koji se nalazi u mnogo različitih namirnica i pića kao što su kafa, čaj, kakao i čokolada. Konzumiranje kofeina može izazvati dehidraciju bubrega, što zauzvrat čini da oni rade teže da ispumpaju više tečnosti. Kofein takođe stimuliše protok krvi, što dodatno opterećuje bubrege, a to takođe može povećati krvni pritisak.

5. Veštački zaslađivači

Veštački zaslađivači postoje od 1800-ih, a saharin je prvi otkriven. Danas postoji mnogo različitih vrsta veštačkih zaslađivača. Istraživanje koje je objavio Nacionalni centar za biotehnologiju pokazalo je da su dve ili više porcija veštački zaslađene sode dnevno povezane sa povećanim šansama za smanjenje funkcije bubrega kod žena. Da biste izbegli ovaj rizik, važno je izbegavati gazirana pića i prerađenu, visoko-rafinisanu hranu što je više moguće. I umesto da koristite veštačke zaslađivače, koristite prirodne šećere kao što su javorov sirup, sirovi med, stevija i kokosov šećer.

6. Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi mogu biti dobar izvor mnogih prirodnih esencijalnih supstanci kao što su proteini, vitamini B, kalcijum, fosfor i kalijum, iako je bilo mnogo istraživanja koja otkrivaju da nam mlečni proizvodi više štete nego koriste. Minerali poput kalcijuma i fosfora pomažu u izgradnji jakih kostiju i mišića, ali ako ste već u opasnosti od bolesti bubrega, nakupljanje ovih minerala može izazvati visok nivo u krvi, što može povećati rizik od bolesti kostiju i srca.

Sa napretkom savremenih istraživanja, studije su dalje pokazale da je većina ljudi, u stvari, netolerantna na laktozu, što znači da su mlečni proizvodi prirodno teže za naše telo za obradu. Zamenite kravlje mleko alternativom kao što je pirinčano, kokosovo ili bademovo mleko i pronađite kalcijum u zelenom lisnatom povrću, semenkama i celim žitaricama.

7. Gazirana pića

Gazirana pića su pića koja su natopljena gasom ugljen-dioksida. To je pritisak ugljen-dioksida koji stvara mehuriće i šištanje koje čini ove napitke tako osvežavajućim, ali previše pijenja može povećati krvni pritisak, smanjiti funkciju bubrega i povećati rizik od razvoja kamena u bubregu.

Istraživanja su otkrila da postoji povezanost između visokog sadržaja šećera u gaziranim pićima i raka, ajedna studija sugeriše da ispijanje dva od ovih gaziranih pića nedeljno povećava količinu insulina koju proizvodi pankreas, što može udvostručiti rizik od razvoja raka pankreasa. . Insulin je hormon koji stvara pankreas koji pomaže u premeštanju šećera iz hrane i pića u krvotok, gde ga zatim koriste ćelije i pretvaraju u energiju. Visok nivo insulina u krvi može dovesti do brojnih ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes i bolesti srca.

8. Pušenje

Ne samo da su pušači u mnogo većem riziku od mnogih različitih vrsta raka poput raka pluća, bešike i usta, pušenje takođe povećava rizik od bolesti pluća i srca, kao i komplikacija u trudnoći, moždanog udara i problema sa bubrezima. Pušenje šteti bubrezima povećavajući krvni pritisak i rad srca, stvarajući dodatni stres na funkciju bubrega. Takođe smanjuje protok krvi, sužava krvne sudove i oštećuje arteriole – delikatne grane arterija.

9 .Genetski modifikovana hrana

GMO (genetski modifikovani organizmi/hrana) su proizvodi savremenih biotehnoloških konstrukcija i organizama čija je DNK modifikovana na način koji se ne bi pojavio prirodno. Da biste izbegli potencijalne rizike sa GMO, pokušajte da kupujete hranu označenu kao 100% organska. Kada kupujete meso, pokušajte da kupite 100% organska hranjena travom i organska jaja. Izbegavajte prerađenu hranu što je više moguće, uvek čitajte etikete i uverite se da znate šta kupujete. U današnje vreme može biti teško izbeći GMO, ali uz malo dodatne pažnje, moći ćete to da postignete.

10. Unos tečnosti

Naša tela se sastoje od otprilike 60% vode. Tečnost je važna iz više razloga, uključujući isporuku hranljivih materija kroz krv, nadoknadu tečnosti izgubljene znojenjem i za pomoć mnogim hemijskim reakcijama koje se dešavaju u našem telu. Većina zrelih odraslih osoba može izgubiti skoro 3 litra dnevno, tako da je važno da ostanete hidrirani. Znaci dehidracije uključuju glavobolje tamnog urina, umor i nedostatak koncentracije. Ali na drugom kraju skale, prekomerna tečnost može biti jednako štetna. Nedovoljnim dnevnim unosom tečnosti možemo ozbiljno da ugrozimo bubrege. Ovaj organ je važan za održavanje balansa vode i minerala, pa nedovoljno tečnosti može da dovede do nagomilavanja toksičnih materija, koje ne mogu potpuno da se izbace urinom. Da biste to izbegli, potrebno je da se pije između 2,2 i tri litra vode dnevno.

Bubrezi su jedni od vitalnih organa u našem telu. Važno je donositi ispravne odluke kada je u pitanju hrana koju jedemo i način života koji vodimo, kako bismo im omogućili da pravilno funkcionišu.