ZABLUDE U LEČENJU

Autor: hormonska_veza2,

Endometrioza je često pogrešno shvaćeno i pogrešno dijagnostikovano stanje koje ostavlja milione žena širom sveta u neizmernoj boli i nelagodi a u najgorem slučaju može da dovede i do pogrešnog hirurškog uklanjanja reproduktivnih organa ali i npr. bubrega. Procenjuje se da utiče na 5–15% svih žena. Endometrioza uključuje migraciju tkiva nalik endometrijumu izvan materice što uzrokuje jake grčeve, krvarenje i bol. To tkivo može da se pronadje svuda u telu, čak na udaljenim mestima kao sto su mozak i oči. Žene mogu provesti godine u patnji pre nego što dobiju dijagnozu i ono što je interesantno jeste da i kada dobiju dijagnozu, za njih ne postoji terapija. Doktori se bore da razumeju  mehanizme koji dovode do endometrioze. U nedostatku jasnih činjenica i medicinskog istraživanja, i doktori i pacijenti okreću se pretpostavkama o ženskom reproduktivnom zdravlju.

U istoriji su se žene sa bolnim mensturacijama nazivale „histeričnim“ dok se od pre par decenija smatra da bolest pogađa prvenstveno „žene sa karijerom“ koje odgađaju rađanje dece, omogućavajući tako da se tkivo endometrioze izgradi nakon što proživi veći broj ciklusa tokom svog života. Činjenica je da se simptomi sa godinama kod obolelih pogoršavaju.

Često je stanje uznemirujuće: otprilike jedna od 10 žena reproduktivne dobi pati od endometrioze u određenoj meri. To je više od 170 miliona žena širom sveta koje pati od ove nevidljive bolesti, a većina doktora u potpunosti ne prepoznaje simptome i propušta dijagnozu. 1 od 10 žena s endometriozom, bol pred menstuaciju a često i svakodnevan bol, doživljava kao osakaćujuću, životno-menjajuću prepreku koja ih sputava da rade, budu dobre supruge i majke i drastično smanjuju produktivnost žene na svakodnevnoj bazi.  

Često se kaže da im je „bol u glavi“, pa tako žene s endometriozom moraju postati prilično zahtevne i snažne ako žele uveriti doktore da ozbiljno shvate njihove simptome. To dovodi doktore da okarakterišu ‘tipičnu’ pacijenktinju kao prkosnu, tvrdoglavu ženu koja se leči na googlu i pruveličava svoje simptome. Kad intervencije poput hirurgije i terapija kontraceptivima ne pružaju olakšanje ženama, one se razumljivo okreću alternativnim tretmanima u obliku psihoterapije, akupunkture, homeopatije i drugim dijetalnim i životnim modifikacijama.

Teško je posmatrati neuspeh medicinske zajednice da dijagnostikuje ili učinkovito leči tako rasprostranjenu bolest. Često žene dobijaju kao terapiju antidepresive, govori im se da moraju da se opuste, da su menstrualni bolovi normalni za svaku ženu i da će oni nestati kad žena zatrudni ili nastupi menopauza.  

Često lekari prepoznaju policistične jajnike, miome i ciste ali ne mogu da vide sastav tih cisti. Endometriome (ciste endometrioze) pune su zaostale krvi koja nije našla put van tela obolele i zato ih šarmantno nazivamo „čokoladnim“. One izazivaju ogromnu bol, mogu da dovedu do hroničnih zapaljenja i u najgorem slučaju mogu da prsnu i svoj sadržaj zaostale krvi razliju po okolnom tkivu i organima. Medicina nije do sada uspela da postavi dijagnozu čokoladnih cisti ukoliko se ženi ne uradi laparoskopska operacija.  Laparoskopska intervencija je invanzivna metoda, koja zahteva potpunu anesteziju i nosi sa sobom i druge rizike kao što je npr. Smanjenje funkcije jajnika, pa tako endometrioza u 40% slučajeva stvara sterilitet.

Često se dešava da doktori ponude zastrašujuće dijagnoze pacijentkinjama poput multiple skleroze, fibromijalgije, karcinoma i mnogih drugih i u skladu sa tim ponude i terapiju koja se koristi kod tih stanja.  Većina tih doktora nikada nije pitala za njen menstrualni ciklus.  Žene nekada provedu i po 20 godina agonije u potrazi za dijagnozom ili prodju i po 10 laparoskopskih operacija.

Jos jedna važna stavka našeg društva je to koliko su žene vekovima bile u podredjenom polozaju da su se njihovi simptomi podrazumevali dok su sva ispitivanja medicinska uglavnom radjena po uzoru na učinak terapije na muškarcima. Pa tako danas verujemo da su npr. najveći broj ugroženih od srčanog infarkta muškarci dok zapravo taj broj u praksi pripada ženama.

Često žene tek u Udruženju od drugih žena čuju da nisu jedine sa svojim simptomima iako su prethodno prošle više „stručnjaka“ i lečile se različitim terapijama.

Ono što se sve više pokazuje kao istina je da lekari uvidjaju nedostatke svog obrazovanja i počinju da uče od svojih pacijentkinja. Taj put je naravno dugačak ali smo ponosne na činjenicu da smo u Udruženju otvorile ovu temu.

Uspele smo da pronadjemo kombinaciju prirodnih metoda kojom možemo da kontrolišemo simptome ove bolesti dok medicina ne shvati ozbiljnost i razmere situacije.

Nemojte patiti same, tu smo jedni za druge!

Vaše Žuto Uže