Pravilna ishrana u ogromnoj meri doprinosi našem dobrom zdravlju. Isto kao što automobilu treba gorivo u vidu gasa ili benzina, tako je i našem telu potrebno gorivo da mu obezbedi dovoljno energije i optimalno funkcionisanje.

Jedan od načina kako da budete sigurni da unosite dobre količine adekvatnih namirnica jeste da izbalansirate obroke u pogledu sva 3 tipa makronutrijenata. To znači da u svaki obrok budu uključeni i proteini, i masti, i ugljeni-hidrati.

MASTI

Prvenstveno treba da otklonimo zbunjenost oko masti, ulja i holesterola.
Važno je da zapamtite da je NAČIN OBRADE jedan od najvažnijih faktora koji doprinosi tome koliko će neka namirnica da bude zdrava za nas.

Što je hrana više prerađena, to više želimo da je se klonimo. Jer iako je nekad ukusnija, pravi haos u našem telu i vodi ga ka bolesti.

Prirodne masti su VEOMA važan deo naše ishrane. Između ostalog, jer obezbeđuju i adekvatnu proizvodnju i rad hormona.

Najbolji izvori masti su: avokado, koštuničavo voće, orašasti plodovi, hladno ceđena ulja, jaja, živinsko meso, fermentisani mlečni proizvodi.

I naravno, vodite računa da unosite što više organskih proizvoda. Pritom izbegavajte mnogo crvenog mesa (svinjetina, govedina, ovčetina,…), jer to može da ima vrlo nepovoljne efekte na zdravlje.

Što se holesterola tiče, on ima brojne pozitivne uloge u telu i ne treba da ga se plašimo. Kako bilo, gojazne osobe, osobe koje imaju problema sa krvnim pritiskom, kao i one koje su konstantno pod stresom, treba da provere nivoe i kontrolišu unos namirnica bogatih holesterolom.

UGLJENI HIDRATI

Nemojte da bežite od ovih hranljivih materija, jer su vrlo važne! Kompleksni uglljeni hidrati, poput vlakana su nam jaako bitni za zdravlje creva i naših dobrih bakterija.

Dok sa druge strane želimo da se klonimo prerađenih i prostih šećera. A njih srećemo u visoko prerađenim namirnicama, poput slatkiša i zaslađenih sokova.

Oni izazivaju zavisnost, poremećaje metabolizma i dovode ceo organizam u disbalans. Šećer izaziva brojna zapaljenja u telu i vodi ka bolestima ili pogoršava postojeće.

Najbolji izvori ugljenih hidrata su raznovrsno, šarenoliko voće i povrće: bundeva, krompir, cvekla, šargarepa, banane, urme… itd.

PROTEINI

Proteni su naše glavne gradivne materije organizma koje izgrađuju sve naše ćelije i tkiva. Međutim, danas su u fitnes industriji veoma popularni, pa vlada mišljenje da, što se više jedu, to je i bolje za izgradnju mišićne mase.

Zapamtite: previše proteina može da optereti bubrege i nekada čak dovede i do autoimunih bolesti. A takođe je i besmisleno unositi ih previše, jer naša creva nemaju toliko transportnih sistema da ih sve dopreme do krvi.

To znači – samo umereno!

Ukoliko birate meso kao izvor proteina, preporučujemo da jedete najviše 100g u jednom obroku i da se trudite da to bude organsko meso, a ne ono prepuno hormona i antibiotika.

Najbolji izvori proteina: morska hrana, jaja, mahunarke, orašasti plodovi, živinsko meso…

Sada kada znate gde možete da pronađete ove makronutrijente, možete da se potrudite da u svaki obrok uvrstite raznovrsne namirnice koje će vam obezbediti sve neophodne hranljive materije.