Kada pričamo o hormonima zapravo govorimo o ENDOKRINOM SISTEMU (čiji su hormoni deo).

U okviru ovog sistema postoji puno žlezda, a “glavne” su hipotalamus, hipofiza, epifiza, štitna žlezda, nadbubrežne žlezde, polne žlezde i pankreas. Kažemo da su glavne jer zapravo govore ostalim žlezdama šta da rade.

Sve zajedno, one stvaraju mnogo hormona (više od 50).

Sve ove žlezde moraju da budu u harmoniji kako bi obezbedile optimalno zdravlje. I samo ako jedan član orkestra odsvira potresnu notu, cela kompozicija će biti narušena. Tj. celokupno zdravlje i balans.

HORMONSKA HIJERARHIJA

Hormoni prvog reda su KORTIZOL i INSULIN – mogli bismo da ih nazovemo maticama endokrinog sistema.
Zato treba izuzetno voditi računa o insulinu i kortizolu. Insulinska rezistencija je bolest današnjice i 90% ljudi je ima, iako mnogi nisu ni svesni toga.

Kortizol predstavlja stres, naš odgovor na to kako se nosimo sa svakodnevnim izazovima. Npr. virus sa kojim se trenutno suočavamo, čak iako nismo svesni, drastično utice na našu psihu, stavljajući nas svakodnevno u stanje stresa.

Ukoliko bolujete od neke hronične bolesti kao što je npr. endometrioza ili poremećaj štitne žlezde, Vaše telo ne funkcioniše optimalno i Vaš imuni sistem se svakodnevno bori sa bolešću i to takodje predstavlja stres koji drastično utiče na hormonski disbalans.

Ako su kortizol i insulin, kao hormoni prvog reda, van balansa, taj disbalans se dalje prenosi na hormone drugog reda – pregnenolon i DHEA.

Sekvencijalno, domine padaju i zahvataju hormone trećeg reda: ESTROGEN, PROGESTERON, TESTOSTERON, HORMONE ŠTITNE ŽLEZDE i MELATONIN.
Ali imajte na umu da i hormoni prvog mogu direktno da utiču na hormone trećeg reda.

Da li vam je sada jasno koliko su važni ovi hormoni? Kada krene da se ruši kula karata teško je vratiti sve pod kontrolu. Zato se trudite da ih redovno kontrolišete, naročito ukoliko imate neko hronično stanje koje doprinosi hormonskom disbalansu.

Ne čekajte ozbiljne simptome jer tada zdravlje može da bude već ozbiljno narušeno. Mislite na vreme.