Šta je to Endometrioza?
Endometrioza je poremećaj u kojem tkivo koje se normalno nalazi u unutrašnjosti materice, počinje da se širi van nje i stvara veoma bolne senzacije.
Najčešće se moze naći na jajnicima, jajovodima, bešici, u slobodnom prostoru karlice, crevu i na vagini ali se može proširiti i van karlice na ligamente, pa često ugroziti i bubrege, žučnu kesu, želudac i dijafragmu, plućno krilo, pa čak i oči i mozak.

Razlog nastanka endometrioze je medicini još uvek nepoznat, postoje različite teorije, genetska, retrogradna menstuacija, i sl. ali nova istraživanje ove teorije opovrgavaju skoro svakodnevno.

Endometriodna tkiva se ponašaju slično tkivima u materici, rastu, pucaju i krvare prilikom svakog menstualnog ciklusa s razlikom da nemaju načina da napuste telo i tako ostaju zarobljena. Kada se endometrioza nalazi na jajnicima utiče na stvaranje čokoladnih cisti i veliki broj priraslica. Priraslice skoncentrisane na jednom mestu mogu izazvati ožiljke koji oštećuju okolno tkivo i mogu na taj način znatno da ugroze organe pa se tako desava da kao posledica endometrioze otkazuje bubreg ili se dešava kolaps plućnog krila.

U zavisnosti od toga u kom stepenu je razvijena endometrioza bolovi mogu varirati od jakog predmenstrualnog sindroma i bolnog ciklusa do svakodnevnog bola koji se sa godinama intenzivira.

Simptomi endometrioze su: bolan PMS i bolan ciklus, obilan ciklus ili neredovni ciklusi, bolovi prilikom mokrenja, bolovi prilikom seksualnog odnosa, konstipacija ili dijareja, nadutost, glavobolje, zaboravnost, zbunjenost i umor, sterilitet, nervna opterećenost, žmarci u rukama i nogama, uzlupanost srca i uznemirenost, bolovi u nozi, često bolan išijas i mnogi drugi. Jačina bola je subjektivan doživljaj tako da neke žene imaju jače simptome iako endometrioza je manje napredovala od drugih koje imaju manje bolove i kada je bolest u poodmaklom stadijumu.

Endometrioza se potvrđuje jedino laparoskopijom (operacijom), tako da svi drugi pregledi kao što su ultrazvuk, magnetna rezonanca, kompjuterska tomografija, analize krvi, tumor markera i ostalo su samo pretpostavke lekara. Doktor može da posumnja na endometriozu ako mu ispričate simptome kao što su dugi i bolni ciklusi ali retko koji doktor će kod nas uspeti da poveže ostale simptome gore navedene sa endometriozom. Takođe ih zbunjuje to što su ostali nalazi kod žene uglavnom dobri, npr. nalazi krvi, papa testa itd i tako endometrioza prolazi kao nevidljiva bolest koja se ne primećuje u rezultatima ali ni na licu obolele.

U svetu se procenjuje da jedna od deset žena boluje od endometrioze. Kod nas ta statistika ne postoji i zbog toga se taj problem ne uzima za ozbiljno, pa imamo žene koje i po 20 godina čekaju na dijagnozu. U međuvremenu im lekari često daju pogrešne dijagnoze, ili im govore da je sve stres i psihosomatski, što žene koje godinama žive sa hroničnim bolom dovodi čak i do stanja depresije, neprihvaćenosti i tesko uspevaju da izađu na kraj sa svakodnevnim aktivnostima, da ispune poslovnu obavezu, budu supruge i majke. Kao jedina terapija im se prepisuju kontraceptivne pilule koje treba da zaustave ciklus i spreče stvaranje novih priraslica. Teoretski tačno, ali šta ako su te priraslice već uveliko ožiljci koji prete da unište vitalne organe? Pilule osim što maskiraju simptome ne zaustavljaju napredovanje endometrioze pa se ženino stanje pogoršava dok ona nije svestna da endometrioza napreduje jer ne oseća, uzimajući kontraceptive, nove simptome. Takođe je važno napomenuti da su kod nas lekari idalje u zabludi da je endometrioza izlečiva trudnoćom ili ulaskom u menopauzu što se samo u vrlo blagim slučajevima endometrioze potvrđuje kao tačno. U svim ostalim oblicima endometrioza se pogoršava nakon trudnoće, naročito posle npr. carskog reza gde ožiljak stvara najpogodnije mesto za novu stanicu endometrioze. Endometrioza na jajnicima drastično unistava jajne ćelije i samim tim u 40% slučajeva dovodi i do steriliteta.

Stručnjaci koji bi u svojoj specijalizaciji imali ginekologiju, endokrinologiju, fizijatriju, neurologiju, psihologiju, često i gastroenterologiju bi bili jedini stručnjaci za endometriozu. Takvih stručnjaka je u svetu veoma malo. Kod nas problem endometrioze tretira ginekolog koji prilikom operacije odstranjuje samo deo koji je u njegovoj nadležnosti (uklanja ciste sa jajnika, materice, i priraslice) pa većina ostalih žarišta rasprostranjenih na drugim delovima tela nastavlja samostalno da radi i napreduje. Često žene zbog toga moraju da prolaze i kroz 10 i više operacija. Problem im se samo delimično ukloni a endometrioza nastavlja da se razvija i napreduje.

Jedini način da kontrolišemo simptome bolesti jeste da potpuno promenimo stil života što je sveobuhvatan proces i zato Udruženje ima za cilj da ženama predstavi sve mogućnosti kako da kontrolišu bolove i nauče da žive sa ovom "nevidljivom" bolešću.