Stres se može definisati na razne načine. To bi mogao da bude predstojeći ispit, hitan rok za završetak radova, propali posao, tragični gubitak drage osobe, ili niz traumatičnih događaja. Ipak, kako god ga definisali, on ima isti efekat na telo za sve nas – fizički i emocionalni stresori stvaraju fiziološke i biohemijske promene.

Stres je uobičajena bolest današnjih žena koje često moraju da rade puno radno vreme, obavljaju ulogu domaćice, gaje decu, ali i da se nose sa svim ostalim što dolazi s našim ubrzanim načinom života. Stres je prirodni mehanizam dizajniran za kratke periode. Sa kontinuiranim stresom, funkcija štitne žlezde može oslabiti dok telo pokušava da uravnoteži efekte adrenalina i kortizola. Kao rezultat, dugotrajni stres može dovesti do iscrpljenosti nadbubrežne žlezde.

Vrste stresa

• Emocionalni stres – bes, depresija, strah, frustracija, tuga, ili sećanje na prošlu traumu
• Mentalni stres – poslovni rokovi, povećanje radnog vremena, ili opterećenja, osećaj odgovornosti, težina obaveza ili discipline, anticipativna anksioznost i visoki ideali, nagon i perfekcionizam
• Hemijski stres – izazvan zagađenjem životne sredine i toksičnim hemikalijama
• Nutritivni stres – nedostaci vitalnih hranljivih sastojaka za održavanje života i prekomerna konzumacija nezdrave hrane, alergije na hranu, zavisnosti i poremećaji u ishrani
• Fizički stres – pritisak koji se nameće telu zbog dugog radnog vremena, neadekvatnog sna i odmora, vežbanja, teškog rada i rađanja
• Psiho-duhovni stres – pritisak u emocionalnoj vezi, finansijska pitanja, pritisak u karijeri, frustracije u postizanju životnih ciljeva i duhovno prosvetljenje

Stresori iniciraju hemijske reakcije između mozga (limbički sistem) i nervnog sistema. Ove poruke stimulišu autonomni nervni sistem da reaguje bilo emocionalnim izražavanjem, bilo mehanizmima preživljavanja (borba ili bekstvo). Povećani hormoni stresa koji se proizvode u nadbubrežnim žlezdama (kortizol i adrenalin) izazivaju reakciju u parasimpatičkom nervnom sistemu (PSNS) i simpatičkom nervnom sistemu (SNS). Iako možemo iskusiti istu situaciju kao i druge osobe, sa njom se nosimo na svoj jedinstveni način. Međutim, kada neko doživi stresor bilo kog porekla i protumači ga kao negativan, telo reaguje na isti specifičan način. Ovo se naziva odgovor „borbe ili bekstva“ ili Opšti adaptavni sindrom (GAS).

3 faze stresa (Opšti adaptivni sindrom)

1. Faza alarma

Prvi odgovor je oslobađanje adrenalina, norepinefrina i kortizola iz nadbubrežnih žlezda. To dovodi do toga da se krv kreće pravo u skeletne mišiće u pripremi za borbu ili bekstvo. Zenice očiju se šire i um postaje oprezniji. Dugotrajna stimulacija faze alarma (borbe i bekstva) uzrokuje sledeći tok promena:

Početna stimulacija stresa → stimulacija hipotalamusa → stimulacija nerva → odgovor simpatičkog nervnog sistema → medula nadbubrežne žlezde → proizvodnja adrenalina

• Faza otpora

Kada se kriza završi, nivo nadbubrežne žlezde vraća se u normalu zbog mehanizama koji se nazivaju negativnim povratnim informacijama. Međutim, ako pokretači stresa postanu kontinuirani, onda receptori za kortizol postepeno postaju manje osetljivi na ove negativne signale i ne uspevaju da se isključe. Telo se tada iscrpljuje od neravnoteže. Glavobolje, nesanica, hipertenzija i kardiovaskularne bolesti počinju da se ispoljavaju. Sva krv koja ide u skeletne mišiće znači da se ostala područja tela zanemaruju, poput digestivnog sistema, imunološkog sistema i seksualnog nagona. Dugotrajna stimulacija rezistentne faze stresa stvara ovaj tok promena:

Produžena stimulacija → stimulacija hipotalamusa → hipofiza (ACTH, STH, glukokortikoidi, mineralokortikoidi, TSH, štitnjača, tiroksin)

• Faza iscrpljenosti

Suočavanje sa stresom na duži period može imati negativan efekat na vas, fizički, mentalno i emocionalno. Telo dostiže fazu u kojoj nema snage i energije za borbu protiv stresa, a vi imate simptome poput ekstremnog umora, anksioznosti, depresije… Kada se vaša tolerancija na stres značajno smanji, imate oslabljeni imunološki sistem zbog čega imate veći rizik od problema i bolesti povezanih sa stresom. Neprekidno iscrpljivanje nervnog sistema, usled hroničnog stresa, povećava proizvodnju hormona stresa i stvara sledeće promene:

Prekomerna stimulacija → hronično iscrpljivanje hranljivih sastojaka → smanjenje adrenokortikalnih hormona i hronični nadbubrežni umor

Tokom faze alarma, otpora ili iscrpljenosti, uticaj ose hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda na jajnike može biti dovoljan da poremeti hormonsku ravnotežu i, shodno tome, funkcionisanje reproduktivnih organa. Razumevanje zamršenog odnosa između ovih sistema povratnih informacija pokazuje da visok stres dovodi do toga da hipotalamus (sekrecija GnRH) prestaje da luči stimulus za ovulaciju (LH i FSH) na svoj uobičajeni pulsirani način. Stvara se konfuzni i neregulisani hormonski sistem i pokreću se nepravilnosti u ciklusu.

Stres i bolesti

Uobičajeni obrasci bolesti koji nastaju usled dužeg izlaganja stresu uključuju:

• Smanjenje funkcije štitne žlezde što dovodi do sporijeg metabolizma i gojaznosti
• Akutne ili hronične promene menstrualnog ciklusa. Nekada redovni mesečni ciklus za neke žene može postati problematičan. PMS, neredovni ciklusi, perimenopauza ili povećani bol mogu biti uzrokovani stresom
• Slabost imunološkog sistema
• Hronični umor
• Nedostatak hranljivih sastojaka
• Kardiovaskularna stanja (lupanje srca, povećan ili smanjen krvni pritisak)
• Probleme sa nervnim sistemom (anksioznost, osetljivost, razdražljivost, nervoza)
  • Endometrioza

Ne dozvolite da stres zavlada vašim zdravljem i vitalnošću Zakažite pregled kod svog lekara i na vreme sprečite negativne posledice.