Ako nemam ovulaciju, da li to znači da će moje jajne ćelije biti sačuvane?

Iako bi možda zvučalo logično, kontrola začeća, iako sprečava ovulaciju, ne “čuva” jajne ćelije za budući period.

Jednostavno, jajnici ne funkcionišu na ovaj način (iako bi bila lepa vest da je slučaj drugačiji).

Jajne ćelije su smeštene u folikulima jajnicima i broj jajnih ćelija je veoma veliki. Daleko veći od onoga što naše telo može da iskoristi.

ŠTA SE ZAPRAVO DEŠAVA?

Kontraceptivne pilule deluju tako što utiču na mozak i smanjuju proizvodnju FSH (folikulostimulišući hormon).

FSH tokom svakog ciklusa stimuliše sazrevanje folikula. U jednom trenutku samo jedan od njih biva “izabran” za dalje sazrevanje u jajnu ćeliju i samu ovulaciju. Sazrevanje ostalih folikula se prekida u jednoj od faza, zahvaljujući AMH (antimilerijan hormon).

Kao što smo rekli, kontrola začeća prekida “razgovor” izmedju mozga i jajnika i oni posledično postaju uspavani.

Jedna od studija je čak pokazala da se jajnici, ako dugo nisu aktivni, smanje gotovo za polovinu svoje veličine i podsećaju na jajnike u menopauzi.

Kontraceptivne pilule nisu najbolji izbor i iz drugih razloga. Spomenućemo samo neke: uticaj na povećanje upala u telu, negativan uticaj na creva, štitnu zlezdu, i tako dalje.

Važno je da se edukujemo o tome kako da sačuvamo funkciju jajnika i ostanemo plodne, nezavisno od toga da li želimo decu ili ne. Naše zdravlje je u pitanju, a ono nema cenu.

Jajnici i nadbubrežna žlezda proizvode mnoge hormone koji koordinišu zdravljem i optimalnim funkcionisanjem organizma – od redovnog menstrualnog ciklusa do adekvatnog sna. Pričali smo već o tome kako, ako se funkcija samo jednog hormona “pokvari”, to se odražava na druge delove organizma i zdravlje uopšte.

Stvar je u tome da naše telo može jaako dugo da se bori sa stresom, a da i dalje ostane funkcionalno. Ali posle nekog vremena desi se “kap koja prelije čašu“ i mozak bude primoran da odabere da li će da reaguje na stres ili će i dalje da obezbedjuje optimalno reproduktivno zdravlje. A nažalost (ili na sreću) zaštita od stresora je uvek prioritet. Ali zato polni hormoni ispaštaju.

ŠTA JE TO ADRENALNI UMOR?

Nadbubrežna žlezda proizvodi prethodnike estrogena, testosteron i progesteron. Ona je vrlo važna u postmenopauzalnom periodu jer omogućava lagani prelaz u ovaj fiziološki stadijum, kao i život bez burnih simptoma.

E sad, ako je organizam u stadijumu konstantnog stresa, onda će ova žlezda morati da se okrene produkciji kortizola (hormona stresa) i zapostaviće polne hormone.

Dodatno, povećana produkcija kortizola je povezana sa gubitkom koštane mase kod žena i muškaraca. Na sve to, povećan kortizol i adrenalin podižu telesnu temperaturu. Kada predje odredjeni nivo ona dovodi do pojave valunga (naleta toplote) jer telo mora nekako da se oslobodi viška toplote.

Adrenalni umor se može prepoznati i po simptomima poput:

• Poteškoće da ustanete iz kreveta ujutru
• Budjenje u toku noći
• Nervoza i blaga depresija
• Nizak krvni pritisak
• Povećanje količine telesnih masti u predelu stomaka
• Gubitak kose… itd.

KAKO IZAĆI NA KRAJ SA OVIM?

1.Utvrdite koji su stresori iz vašeg okruženja doprinose narušavanju zdravlja i pronadjite način da upravljate njima

Prevencija je ključ, uvek. Pronadjite šta je to što vas ometa na bilo koji način, a onda se potrudite da se toga rešite. Da li ćete se okrenuti nekom lepom hobiju, redovnim masažama, psihoterapiji, fizičkoj aktivnosti, vežbama disanja, meditaciji, jogi… na vama je. Važno je samo da pronadjete svoj “izduvni ventil”, tj. aktivnost koja će vas opustiti i lišiti stresa.

2.Uradite analize krvi i odredite nivoe hormona stresa, kako biste utvrdili kakva je funkcija vaše nadbubrežne žlezde

3.Ukoliko u pozadini leži neko stanje ili bolest koja dodatno izaziva poremećaj funkcije nadbubrežne žlezde, lečite primarno taj uzrok

POMOĆ IZ PRIRODE

Neki od nutrijenata koji su značajni za rad nadbubrežne žlezde i proizvodnju energije su vitamin C, vitamini B5 i B6, magnezijum i aminokiselina tirozin.
Biljni suplementi kojima se takodje možete okrenuti su sladić, pasiflora, ovas, sibirski žen šen i sibirska ruža.

Na samom početku želimo da istaknemo da je celulit POTPUNO NORMALNA I UOBIČAJENA STVAR i nikada ne sme da bude razlog zbog kog se stidite svog tela!

Pa čak i bebe i mala deca imaju celulit. Ono što možda niste znali jeste da se tip masti koji vidite kao celulit u stvari ne razlikuje mnogo od ostalih telesnih masti. Nažalost, to je takodje razlog zašto većina krema i preparata koje ste probali baš i ne deluje. A evo i zašto.

ŠTA JE ZAPRAVO CELULIT?

Celulit je rezultat atrofije (smanjenja) mišića usled nedostatka fizičke aktivnosti. Zbog toga, sloj mišića tik ispod površine kože postaje slab i ne baš izdefinisan. I kao posledica naši depoi masti postaju vidljivi. Znači, koža nema potporu u vidu mišića, pa možemo da vidimo masti u formi grudvica – famozni celulit.

Celulit je najvidljiviji u regijama gde je sloj potkožnog masnog tkiva najdeblji – kod žena su to butine i zadnjica.

CELULIT KOD ŽENA I MUŠKARACA

Iako se javlja kod oba pola, definitivno je mnoogo češći kod žena. Utešni podatak je da čak 80% žena ima celulit (iako nekada slike na instagramu ne odaju takav utisak), pa apsolutno niste jedine koje se suočavaju sa ovim.

Razlog zbog kog učestalost celulita nije ista kod oba pola je to što nam nije ista raspodela masti, mišića I vezivnog tkiva, a takodje i hormoni (NARAVNO) igraju veliku ulogu.

Na primer, estrogen može doprineti tome da se postojeće masne ćelije uvećaju i postanu vidljivije. To je naročito primetno u pubertetu kod mladih žena, ali takodje i kod žena koje se približavaju menopauzi, kada postoje promene u nivou estrogena.

KAKO SE IZBORITI SA VIDLJIVIM CELULITOM

Na prvom mestu moramo da istaknemo koliko je važno da VOLITE SEBE I SVOJE TELO. Naravno da sve mi često želimo da radimo na svom telu jer nismo potpuno zadovoljne (i to je sasvim u redu), ali važno je da se prihvatite takve kakve ste i da budete svesne da vi niste samo svoje telo već mnogo više od toga!

Jedini pravi put do smanjenja vidljivosti celulita je kombinacija: zdrave ishrane, unosa dovoljne količine vode, adekvatna cirkulacija (povećano kretanje) i izgradnja mišića kroz vežbu. Ni ovo ne garantuje da će se celulit izgubiti 100%, ali definitivno neće biti toliko primetan.

Ono što takodje može da pomogne jeste suvo četkanje tela i masaže, jer pospešuju cirkulaciju.

ŠTA JE TO ŠTO ODMAŽE KOD GUBITKA TELESNE MASE I UKLANJANJA CELULITA

Nekada je prisustvo odredjenjih zdravstvenih stanja upravo razlog zbog kog dobijate na težini i idete u smeru suprotnom od onog koji želite.

Ta stanja mogu biti:

• Poremećaj balansa hormona
• Endometrioza
• Oslabljena funkcija jetre
• Smanjena efikasnost sistema za varenje
• Stres
• Nedostatak sna
• Upoteba odredjenih lekova

Za kraj želimo da vas podsetimo da ne treba da se stidite da obučete svoju omiljenu mini-haljinu ili da budete na plaži u kupaćem kostimu. Radite na tome da postanete najbolja verzija sebe, ali ne zaboravite da za to vreme UŽIVATE U ŽIVOTU.

Pričali smo pre par postova o hijerarhiji hormona i kako prvu liniju čine kortizol i insulin. Oni su naši hormoni koji su od ŽIVOTNE VAŽNOSTI (naravno svi su, ali ova dva komanduju ostalim hormonima u velikoj meri i zato su nam toliko značajni!)

Primer: u šumi ste i srećete grizli medveda. Šta se dešava?
Kortizol će ubrzati oslobadjanje glukoze (šećera) u krv, a insulin će efikasno “gurnuti” tu glukozu u ćelije, tako da možete da se borite za svoj život ili otrčite glavom bez obzira. Primer je ekstreman, ali odlično oslikava funkciju ova dva hormona.

Naravno, ovo je samo jedna strana medalje. Imajte na umu da ako nivo ovih hormona poraste iznad normalnih, haos se dalje prenosi na ostale hormone. Možemo slikovito da zamislimo ova dva hormona kao prve dve domine – ako one krenu da se ruše svi znamo šta dalje sledi.

HORMON STRESA U AKCIJI

Kada naš mozak oseti opasnost bilo kog tipa (nezavisno od toga da li je u pitanju grizli medved ili vas je neko naljutio na poslu) kortizol počinje da se luči i omogućava “bori se ili beži” reakciju.
Ono što on takodje radi jeste da vrši prioritizaciju funkcija i stavlja na čekanje sve one koje u datom trenutku nisu toliko važne (npr. aktivnosti sistema za varenje ili reproduktivnog sistema), tako da možete najefikasnije da se odbranite od opasnosti.

ZAŠTO NAM ONDA KORTIZOL NEKADA NIJE PRIJATELJ?

Svi znamo da većina stresora sa kojima se u današnje vreme suočavamo nije od životne opasnosti (gužva u saobraćaju, rokovi, pandemija…), ali naša tela nemaju ovu informaciju, nego reaguju na njih kao da jesu od životne opasnosti. I u modernom svetu ovo nam se svima dešava bez prestanka.

Tokom vremena, taj jako visok nivo kortizola u telu daje znak jajnicima da uspore sa svojom funkcijom (jer je telo u tom trenutku ne smatra primarnom). Tako se narušava produkcija polnih hormona i odlaže se ovulacija. Pored toga, kortizol “govori” štitnjači da uspori i čuva energiju za pretnju koja predstoji (a upravo ovo je okidač za hipotireoidizam!)

I pre nego što ste toga i svesni, menstruacija se pomera ili potpuno izostaje, dolazi do smanjenja libida ili osećate neopisiv umor!

ZAKLJUČAK

Dobra vest je da nam je kortizol ipak prijatelj kada vodimo računa o tome koliko se nerviramo na dnevnom nivou i trudimo se da se što više opuštamo i uživamo u malim stvarima. Sve je u našim rukama i mi smo ti koji možemo da odlučimo koliko ćemo dozvoliti svakodnevnim sitnicama da nas poremete i dovedu naše zdravlje u disbalans.

Ne zaboravite da izdvojite bar pola sata svakog dana za neku aktivnost koju volite i u kojoj uživate. Tako ćete sprečavati kortizol da napravi haos u telu i osećaćete se mnogo bolje!

Ukoliko ste neko ko ne spava dovoljno u toku noći popodnevne dremke mogu biti pravi spas za vaše telo. Kao što svi znamo, preporučuje se 8 sati sna u toku noći (mada to naravno varira od osobe do osobe, pa može biti više ili manje), ali često se dešava da spavamo manje iz različitih razloga. Posle toga se budimo umorni, nevoljni, gladni…itd. a to nije dobro za naše zdravlje iz više uglova.

NEDOVOLJNO SNA NEPOVOLJNO UTIČE NA ORGANIZAM

Spavanje je jako važno za pravilan rad nervnog sistema, ali i drugih organa (znamo da nervni sistem kontroliše sve ostale sisteme). U suštini, ukoliko kratkoročno ne spavate dovoljno to neće odmah biti pogubno po zdravlje. Medjutim, ako se nedostatak sna akumulira mesecima i godinama to već može izazvati ozbiljne probleme.

Hronični nedostatak sna stimuliše deo nervnog sistema koji se zove simpatikus. On je od velike pomoći kada treniramo ili trčimo da stignemo na autobus, ali njegova konstantna aktivacija dovodi telo u stanje hroničnog stresa. A znamo da to nikako nije dobro!

Hronični stres dalje dovodi do poremećenog metabolizma, cirkadijalnog ritma i može izazvati hronične upale u organizmu. Hronične upale su povezane sa bolestima poput endometrioze, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, artritisa…

POPODNEVNE DREMKE BI MOGLE DA BUDU REŠENJE

Nova istraživanja pokazuju da spavanje u toku dana može da bude od pomoći za bolje zdravlje i funkcionisanje za sve one koji ne mogu da se naspavaju u toku noći. A zašto?

1. POPODNEVNE DREMKE SU DOBRE ZA MOZAK

Spavanje popodne u toku šezdeset ili devedeset minuta može biti vrlo okrepljujuće za organizam. Neki od najbrilijantnijih umova su imali ovu naviku, poput Alberta Ajnštajna i Vinstona Čerčila.

2. POPODNEVNE DREMKE MOGU DOPRINETI ZDRAVLJU SRCA

Sprovedena su ispitivanja na zdravim pojedincima koja su pokazala da dremanje u toku dana 2-3 puta nedeljno može da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti.

3. POPODNEVNE DREMKE MOGU DA REDUKUJU STRES

Dremanje može značajno da smanji nivo kortizola – hormona stresa. Ovo ima veze sa simpatikusom kog smo pominjali ranije. On je zadužen za “bori se ili beži” reakciju koja je svakako bila korisna za naše pretke u čijem slučaju je opasnost vrebala sa svih strana. U današnjem modernom vremenu realnih opasnosti više nema, ali naše telo na neke druge situacije reaguje stresom koji iscrpljuje organizam.

4. POPODNEVNE DREMKE SU BOLJI IZBOR NEGO KAFA

Pokazano je da dremke bolje deluju na organizam od kofeina. Pa bi možda bilo dobro da zamenite kafu popodne spavanjem u trajanju od pola sata. Dremke mogu da povećaju toleranciju na frustraciju što i te kako pomaže da izadjemo na kraj sa svakodnevicom.

KAKO DA NAJBOLJE ISKORISTIMO POPODNEVNU DREMKU?

Ukoliko niste u stanju hroničnog umora i iznurenosti usled nedostatka sna, nego vam je potrebna samo mala nadoknada biće vam dovoljno svega 20-30 minuta dremanja da se osetite kao novi.

Važno je i kada ćete dremati. Potrudite se da to ne bude jako kasno kako ne bi dovelo do toga da ne možete da zaspite uveče. Dremajte u tihoj prostoriji u kojoj nije previše toplo.

Kada se probudite dajte sebi par minuta da se rasanite i nastavite sa danom. Osećaćete se se odmornije i poletnije za ostatak dana i bićete zadovoljniji sobom uopšte!